O meni
Ja sam sertifikovana savetnica za ishranu pri programu Precision Nutrition (PN1-NC).
Ovo je program koji mi je dao širinu u razumevanju da smo svi različiti, dolazimo sa svojim paketom emocija, znanja, preferenci, razumevanja ishrane, i da jednostavno ne možemo biti u istom kalupu.
Zato je moj pristup takav da pre svega želim da razumem svakog svog klijenta pre nego što mogu da dam savet.
A takođe je moj prioritet da svoje klijente naučim zdravim osnovana koje će ih služiti zauvek; nasuprot brzim rezultatima koji traju par nedelja i onda se vraćaju kao bumerang.
Moj put
Počela sam da kuvam još u trećem razredu osnovne škole. Kuvanje i hrana su mi još od tada bili izvor velikog zadovoljstva i inspiracije.
Međutim, iako sam u hrani pronalazila mnogo toga lepog, ujedno mi je bila i izvor patnje.
Ja sam iz one generacije u kojoj nije bilo body positivity koncepta. Odrasli su uvek podržavali dijete i moje pokušaje da smršam. Još u osnovnoj školi sam, umesto nekog nežnijeg pristupa, dobila poruku da sam debela, velika, i da to nije nešto što će okruženje tolerisati.
Zaista ne lažem kad kažem da sam prvu dijetu držala sa 11 ili 12 godina.
I zaista ne lažem kada kažem da sam ih držala možda i bez prestanka skoro pa dve decenije.
Intuitive Eating
Zapravo, sa 28 godina sam rekla da je dosta, i krenula sam putem intuitivne ishrane (intuitive eating), koja mi se dopala jer sam konačno želela da isključim onaj radio u glavi koji je stalno verglao o tome “šta smem sad da pojedem,” “da li ću da se ugojim od ovoga što jedem,” “da li sam debela,” “da li će me svi napustiti i odbaciti jer sam debela.”
Tu je otprilike bio kraj mojem držanju dijeta, početak radikalnog prihvatanja sebe i toga kako izgledam, ili možda više pomirenje sa time da ne moram, niti treba, da izgledam kao osobe iz časopisa ili sa instagrama.
Međutim, taj pristup intuitivnoj ishrani je donekle dobar, odnosno doneo mi je mnogo, ali odnekle i nije: nije mi bilo u potpunosti na korist da jedem sve što mi se jede, onda kada mi se jede.
Insulinska rezistencija
Imala sam periode kada bih se od obroka osećala toliko loše: nisam mogla da radim ili vozim od pospanosti, a nisam mogla ni da zaspim kada sam se tako osećala. Bila sam često očajna jer sam osoba koja voli kad ima puno energije, ne volim mnogo da leškarim i odmaram, i više bih da imam gas da delam.
Tada sam počela da učim više o insulinskoj rezistenciji, šećeru, insulinu, počela sam da razumevam kako određena hrana utiče na mene.
I preporodila sam se.
I to je bio prvi korak na ovom mom putu da postanem nutricionista: želela sam da se i svi drugi preporode, i da imaju više energije.
Trudnoća
A onda je došao i deo kada smo muž i ja odlučili da proširimo porodicu. Začeće u našem slučaju nije išlo toliko brzo kako sam ja zamišljala da će to ići, i kao i mnogi parovi, našli smo se u situaciji u kojoj sam iz ciklusa u ciklus plakala kada je tekst bio negativan, a onda pokušavala da pronađem razlog i rešenje.
Bila sam sigurna da je između ostalog razlog za to bio i insulin.
Čitala sam i učila, isprobavala suplemente i posećivala endokrinologa, a onda se desila i Simona.
I poželela sam da i drugima prenesem ono što znam. Nažalost nikad neću biti endokrinolog, ali mogu da prenesem svoje iskustvo i da znanjem o ishrani uputim žene koje žele da postanu mame, a imaju insulinsku rezistenciju, kako da poboljšaju svoje šanse za začećem.
